METABOLIZAM

UBRZAJTE  METABOLIZAM I SMANJITE TEŽINU

Metabolizam je proces kojim organizam pretvara hranljive materije unete hranom u energiju za rad mišića i organa. U ljudskom digestivnom traktu hrana se razgrađuje u tri osnovne komponente: proteine (belančevine), masti i ugljene hidrate (šećere). Svaki čovek individualno i različito reaguje na hranljive sastojke, koje hranom unosi u organizam. Različita reakcija delimično je nasledna, ali je uglavnom posledica onoga čime se hranimo. I način i brzina metabolizma, tj. brzina kojom se sagorevaju kalorije, mogu da se promene. Promenom vrste namirnica u ishrani i način njihovog kombinovanja, može da se reprogramira organizam da brže sagoreva kalorije.

NAUČITE KAKO DA POBOLJŠATE METABOLIZAM I TRAJNO DOVEDETE TELESNU MASU NA OPTIMALNU

insulinInsulin je hormon koji proizvodi pankreas i luči se uvek kada se konzumira hrana. Ugljeni hidrati su glavni pokretač insulina. Konzumiranje veće količine šećera u obliku hleba, pirinča, slatkiša, kolača i sličnog, stvara više šećera u krvi i povećava lučenje insulina, koji transportuje šećer tamo gde se energija čuva u telu.

Postoje dve deponije energije u telu:

  1. glikogen koji se čuva u jetri i mišićima
  2. masti, koje se skladište oko unutrašnjih organa i ispod kože

Previše ugljenih hidrata (šećera), zasićenih masti i alkohola, može dovesti do stvaranja viška telesne mase i sala. Zasićene masti mogu sagoreti u kalorije, koje će dati samo energiju ili kao višak energije mogu se deponovati ispod kože, kao salo.

Esencijalne masnoće, služe da podmire potrebe za rad mozga, nerava, arterija i kože, za uravnotežavanje hormona, jačanje imuniteta. Ako posle svega ipak nešto preostane, ostatak se skladišti. Zato iz ishrane treba izbaciti zasićene masti (masno meso, masti i punomasne mlečne proizvode), jer mogu dovesti do gojaznosti i naslaga sala.

Smanjenje unetih kalorija u organizmu, zasnovane na namirnicama sa niskim sadržajem masnoće u određenoj meri mogu da reše problem, viška sala u organizmu. Potrebno je reprogramirati ćelije organizma, da preuzmu kontrolu nad smanjenjem šećera u krvi. Taj proces daje za rezultat, manje sala bez napora i gladovanja.

METABOLIZAM MASTI

Postoje dve velike grupe masti: nezasićene i zasićene.

  1. Nezasićene masti su aktivnije u organizmu, vezuju za sebe vitamine i prenose ih do ćelija u tkivima širom tela.
  2. Zasićene masti, nemaju tu sposobnost, upotrebljavaju se kao energija, ali se lako talože kao salo.

 

U maslinovom ulju i bademima nalazi se jednostruko nezasićena mast, a najvažnija je oleinska kiselina, jer snižava nivo lošeg LDL holesterola, a uvećava nivo dobrog HDL holesterola. Višestruko nezasićene masti su esencijalne masne kiseline, koje su ključne za ljudsko zdravlje i organizam ne može sam da ih sintetiše, pa se unose određenim namirnicama u hrani.

Nedostatak ovih masnih kiselina u ishrani izaziva bolesti kao što su:

  1. problemi sa srcem i cirkulacijom
  2. problemi sa jetrom
  3. slabljenje imuniteta
  4. visoki nivo triglicerida
  5. visok krvni pritisak
  6. usporen metabolizam

nezasicene mastiPostoje još dve važne polinezasićene masti: Omega 3 i Omega 6 masne kiseline. Omega 3 se nalazi u masnim morskim ribama, pomaže sagorevanju masnoće u telu i smanjuje škodljivo dejstvo insulina. Zasićene masne kiseline, koje se nalaze u namirnicama životinjskog porekla, u normalnim količinama, neophodne su za funkcionisanje organizma, u suprotnom predstavljaju veliku opasnost za zdravlje.

Nezasićene masne kiseline, tzv.dobre masti, nalaze se u namirnicama biljnog porekla, a najpoznatije su Omega3 i Omega 6. Nazivaju se još i esencijalnim masnim kiselinama, jer ih ljudski organizam ne sintetiše sam, pa se moraju unositi hranom u kontinuitetu. Ravnoteža ovih masti doprinosi zdravlju krvnih sudova, štiti srce i mozak, smanjuje opasnost od infarkta, pomaže održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi, smanjuje povišen krvni pritisak i utiče na dobro raspoloženje. Povećani trigliceridi u krvi mogu dovesti do ateroskleroze i može doći do srčanog infarkta i šloga, bez obzira na godine starosti i jednako kod žena i muškaraca. Kod ovih nalaza biohemije, neophodno je odmah se konsultovati sa nutricionistom, pre nego nastupi ozbiljan problem!

Ateroskleroza je po smrtnosti ispred dijabetesa i karcinoma.

SNIZITE KRVNI PRITISAK

Normalan krvni pritisak je 120/80mmHg. Krvni pritisak iznad normalnog naziva se hipertenzija, a nizak hipotenzija. Pritisak zavisi od: ishrane, načina života i genetike. Hipertenzija je jedna od najvećih nezaraznih bolesti današnjice. Obavezna je poseta nutricionisti, za preisivanje individualne ishrane, kako bi se pritisak doveo u normalu.

DOVESTI TELESNU MASU NA OPTIMALNU TEŽINU

Gojaznost je uzročnik povišenog pritiska. Gojazne osobe imaju manje elastične periferne krvne sudove i njihovi krvni sudovi brže stare, a to za posledicu ima bolest srca, tj.oslabljen rad srčanog mišića. Povećanje nivoa tečnosti u telu, kao posledica uzimanja velikih količina slatke, slane hrane, gaziranih pića i alkohola, dovodi do oticanja nogu, gušenja, problema sa disanjem, tahikardije, aritmije, glavobolje, poremećaj vida, nervoza i na kraju dolazi do nekretanja i depresije.

Postoji rešenje, obratite se nutricionisti-strucnjaku za ishranu. Kao posledicu gojaznosti i stresova imamo dijabetes. Samo 5% smanjenje težine, pomaže da se čovek oseća bolje i dobije volju da krene kod nutricioniste i da se izbori sa svojim problemima, radi unapređenja zdravlja! Srce je najvažniji mišić u čovekovom telu. Nepravilan način ishrane, stres, nedostatak fizičke aktivnosti, imaju za posledicu smanjeno snabdevanje srca kiseonikom. Zbog toga deo srčanog mišića odumire čime se smanjuje njegova aktivnost (narodski rečeno “srce preskače”).

Pored nabrojanih problema gojaznost za posledicu ima alergije, probleme sa žučnim putevima, probleme sa organima za varenje (želudac, creva-opstipacija), probleme sa jetrom, bubrezima, giht, anemije, ekcemi i druga kožna oboljenja, problemi sa kukovima, kolenima (bol i nepokretnost), migrene.

Neophodno je dovesti metabolizam u red, da bi smo povratili zdravlje. Potrebno je sagoreti više kalorija nego što ih unosimo. Skidanje težine nije preporučljivo „na svoju ruku“, već se za taj problem treba obratiti stručnjaku. Gojaznost je bolest, a ne samo estetski problem i zato posetite stručnjaka za njegovo rešavanje. Ne treba proveravati dijete iz novina i media i rizikovati zdravlje!

Maja Astaloš, nutricionista
Balans Medika, Kosovska 28, prizemlje tel.011/33.49.801. i 060/40.40.548.

Biografiju možete pogledati na priloženom linku: MAJA ASTALOŠ – biografija